Građani Crne Gore u procesu pristupanja EU

17 мар 2014

imageFoto: Dusko Miljanic

Visok stepen podrške građana integraciji Crne Gore u EU ne znači i visok stepen razumijevanja tog procesa. Veoma je važno da građani imaju pravovremene i kvalitetne informacije o EU, da razumiju sistem vrijednosti i standarde Unije, kao i da znaju da promjene ne nameće Brisel već unutrašnja potreba za reformama koje vode unapređenju kvaliteta života, rečeno je na okruglom stolu povodom nacrta Strategije za informisanje javnosti o Evropskoj uniji i pripremama Crne Gore za članstvo za period 2014-2018. godine.

Građani treba da budu na odgovarajući način informisani o tome šta ih čeka u EU i koje će konkretne koristi imati od procesa pristupanja, a koje od članstva, kao i koja su im prava i obaveze. Komunikacija u vezi sa procesom pristupanja treba da bude ciljana, a poruke će zavisiti od toga da li su u pitanju, na primjer, mladi ili penzioneri, poljoprivrednici ili žene u ruralnim područjima, jer svaka ciljna javnost zahtijeva poseban pristup i ima različite koristi od procesa pristupanja.

Okrugli sto o nacrtu Strategije za informisanje javnosti o Evropskoj uniji organizovalo je Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija, u saradnji sa Centrom za građansko obrazovanje, Evropskim pokretom u Crnoj Gori i Centrom za demokratsku tranziciju, uz podršku Kancelarije Programa UN za razvoj (UNDP) u Crnoj Gori i Programa za razvoj kapaciteta (CDP). Ovom događaju je prethodila desetodnevna javna rasprava na kojoj su građani mogli da daju komentare i sugestije.

Da bi se prije izrade strategije procijenili stavovi, stepen informisanosti i znanje građana o evropskim integracijama, kao i uobičajene kanale komunikacije koje građani koriste da bi dobili informacije, UNDP je kroz Program za razvoj kapaciteta i u saradnji sa Ministarstvom vanjskih poslova i evropskih integracija  realizovao istraživanje javnog mnjenja. Ono je obuhvatilo 1000 ispitanika, osam fokus grupa i 10 dubinskih intervjua.

Jedan od interesantnih podataka iz istraživanja je da je aktuelna podrška pristupanju Evropskoj uniji od 57%, iako u trendu pada, ipak najviša u regionu. Na primjer, podrška ulasku u Evropsku uniju je 2007. godine u Hrvatskoj, kada je ova država bila u fazi pristupanja u kojoj je trenutno Crna Gora, bila svega nešto preko 50%, a prema nekim od posljednjih mjerenja podrška ulasku u EU u Srbiji je oko 50%.

Istraživanje je takođe ukazalo da bi na eventualnom referedumu o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji 74,8% izašlih glasača glasalo ZA. Valja takođe napomenuti da, po istraživanju, ubjedljiva većina građana (59,3%) smatra da će Crna Gora svakako postati dio Evropske unije, bez obzira na njihov lični stav o tome. To znači, između ostalog, da je evropski put nešto što građani percipiraju kao očekivanu i izvjesnu budućnost države.

Kada je ocjena kvaliteta i količine informacija u pitanju, 52,2% ispitanika nije zadovoljno, mada 21% anketiranih smatra da se javnosti pružaju sve glavne informacije. Svega 11,7% ispitanika smatra da je informisanje javnosti kvalitetno i potpuno. Ovi i drugi pokazatelji ukazuju da je potrebno uložiti dodatne napore na temu uključivanja građana Crne Gore u aktuelne procese pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji.

Državni sekretar za evropske integracije i glavni pregovarač za vođenje pregovora o pristupanju Crne Gore EU g. Aleksandar Andrija Pejović kazao je da će fokus komunikacija u narednom periodu biti na boljem razumijevanju obaveza i odgovornosti, kao i na koristima od članstva kroz tri stuba evropske integracije Crne Gore: tok pregovora o pristupanju, sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i programe podrške EU. Podsjećajući da se pregovori Crne Gore i EU vode u 35 poglavlja, g. Pejović je istakao da će u narednom periodu komunikacija biti fokusirana na prilagođavanje našeg zakonodavnog sistema pravnim tekovinama EU i rezultatima koji će proizaći iz tog procesa. „Ovo ima za cilj transformaciju društva i donosi određene reforme koje će uticati na političku, ekonomsku i društvenu klimu u Crnoj Gori. U EU ulazi čitavo društvo, i zato je važno pravovremeno i kvalitetno informisati građane o Uniji, njenom sistemu vrijednosti, propisima i politikama, kao i promjenama na putu do punopravnog članstva“, rekao je g. Pejović

Šef Delegacije EU u Crnoj Gori g. Mitja Drobnič kazao je da proces pristupanja EU nije klasična diplomatska vježba već ima za cilj transformaciju društva i reforme, a za njihovo sprovođenje neophodna je podrška i razumijevanje građana. „Građani treba da budu uključeni u proces, a to se može postići ne samo boljom informisanošću već i njihovim učešćem u raspravama. Crnogorska vlast ima najvažniju ulogu i najveću odgovornost u pristupanju Crne Gore EU. Cilj Vladine komunikacione strategije jeste da doprinese boljem razumijevanju EU, i za nju je opredijeljeno 550 hiljada eura na godišnjem nivou. Takođe, 25. marta biće otvoren EU info centar u Podgorici koji će biti dostupan svim zainteresovanim građanima. Na jednostavan način želimo da im objasnimo, govorom bez EU žargona, kako reforme mogu poboljšati njihov život“, najavio je g. Drobnič.

Ambasador Velike Britanije u Crnoj Gori g. Ian Viting ocijenio je veoma uspješnim izradu nacrta strategije informisanja građana o EU. „Oduševljeni smo projektom. Komunikacija nije nešto što je u središtu pristupanja EU već suština svega što radimo. Nadamo se da će Vlada na isti način ocijeniti projekat“, kazao je on.

Rastislav Vrbenski, stalni koordinator Sistema UN i stalni predstavnik UNDP u Crnoj Gori, istakao je da se proces integracija Crne Gore tiče svih građana i da relevantne informacije treba da stignu do svih adresa. „Veoma mi je drago što su rezultati, podaci i preporuke istraživanja poslužili kao osnov za razvoj Strategije. Želim da naglasim da njeno sprovođenje, tako značajno za cijelo crnogorsko društvo, iziskuje punu, stalnu i aktivnu uključenost svih aktera u procesu integracija. Iako je Vlada lider ovog procesa, svi imamo obavezu da doprinesemo ostvarenju strategije. Imajući u vidu da se proces integracije Crne Gore u Evropsku uniju tiče svih građana Crne Gore, da bi relevantne informacije stigle na sve adrese u Crnoj Gori i svi građani bili uključeni u procese odlučivanja, od najveće važnosti postaje razvijanje inovativnih pristupa u mehanizmima komunikacije, kao i pažljivo razmatranje potreba specifičnih ciljnih grupa i ciljanih poruka“, istakao je g. Vrbenski.

Pripreme za strategiju podrazumijevale su sagledavanje uporedne prakse, analizu domaćih i inostranih NVO, istraživanje javnog mnjenja.

Članovi radne grupe koja je radila nacrt strategije predstavili su dokument, njegove ciljeve i način na koji je rađen. Gđa Gordana Jovanović, savjetnica potpredsjednika Vlade za komunikacionu podršku integracionim procesima i koordinatorka odjeljenja za odnose s javnošću i komunikacionu podršku integracionim procesima u Ministarstvu vanjskih poslova i evropskih integracija, kazala je da su članovi radne grupe bili maksimalno posvećeni tom poslu, nakon višemjesečne pripreme. „Namjera nam je da se poboljša komunikacija na svim nivoima, odnosno da osmislimo komunikacione aktivnosti koje treba da doprinesu ostvarenju opšteg cilja. Željeli smo da svima damo strateški okvir kako bismo što bolje odradili posao i prenijeli poruku građanima“, kazala je gđa Jovanović.